Previous
Next
Počeo je pisati rano, još kao osnovac, u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim 'Vestima', a zatim u 'Književnim novinama'. Danas je jedan od najvećih pesnika za decu na srpskom jeziku. Po snazi, lepoti izraza i tragu u srpskoj kulturi dostigao je visine Zmaja, Branka Ćopića i Duška Radovića.
Ršumović je radio u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Sarađivao je u emisijama 'Utorak veče - ma šta mi reče', 'Subotom u dva', 'Veseli utorak'. Tu je otkrio i pedagoški pristup koji i danas primenjuje: 'Što pre dete smatraš čovekom - pre će čovek i postati!' 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije: 'Dvogled', 'Hiljadu zašto' i 'Hajde da rastemo'. Napisao je, vodio i režirao preko šest stotina televizijskih emisija, i jednu od naših najvećih serija za decu: 'Fazoni i Fore'.
Među brojnim Ršumovićevim knjigama (ima ih preko 80), najpoznatija dela su mu zbirke pesama: „Ma šta mi reče", „Još nam samo ale fale", „Domovina se brani lepotom". Dobitnik je svih najvećih književnih nagrada i priznanja, među kojima su: „Neven", „Mlado pokolenje", „Nagrada Zmajevih dečijih igara", „Brankova nagrada", „Zlatni ključić".
Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta Boško Buha. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.
Ršum živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.
Mala biblioteka je objavila tri zbirke - igrane knjige - Ršumovićevih pesama, „Ma šta mi reče", „Još nam samo ale fale" i „Vesti iz nesvesti". Zbirke u kojima su sabrane sve njegove najlepše pesme, pročitao je sam Ljubivoje Ršumović, što im daje posebnu, neprocenjivu lepotu. U Ršumovom čitanju ima iskre, osmeha i radosti kao u danima detinjstva, kao kada je, dečakom, sastavljao prve stihove o Zlatiboru.