Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 - Београд, 1. јул 2008) је био српски историчар уметности и академик, председник Српске академије наука и уметности. Рођен је 7. јула 1922. у Загребу као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био Богдан Медаковић, а прадеда Данило Медаковић. Гимназију је завршио 1941. у Сремским Карловцима. Од 1942. до краја рата живео као избеглица у Београду где је радио у Музеју кнеза Павла, а након рата радио је у Музеју града Београда, Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Као асистент радио је на историјском институту САНУ од 1952. до 1954. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом Графика српских штампаних књига XV-XVII века 1954. године (штампана у издањима акдемије 1958). Потом је прешао на Филозофски факултет у Београду где је остао до пензионисања 1982. године. Дописни члан САНУ постао је 1972. а редовни 1981. године. Био је декан Филозофског факултета, секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ.

Мала библиотека је објавила играну (прочитану) књигу Дејана Медаковића „О давном Београду”.