Душан Петричић је рођен у Београду, али је обожавао да се претвара да је одрастао у Земуну, старом граду преко реке који је данас део Београда. Као дечак радио је све што је дечацима забрањено, али је ипак највише волео да црта.

Почео је да црта са четири године, и подржан од стране својих родитеља од тада није престао. Надахнуће је проналазио свуда, а цртање је постало његов начин споразумевања. Две књиге које су му у детињству биле веома важне су биле једна стара енциклопедија препуна слика и „Дечаци Павлове улице", Ференца Молнара.

Током одрастања заволео је многе сликаре, а нарочито је волео Леонарда да Винчија, Дирера и Пикаса.

Душан се бави цртањем књига за децу већ дуги низ година. Тесно је сарађивао са Душаном Радовићем и Љубивојем Ршумовићем на низу веома успешних и цењених дечјих издања. Добитник је многобројних домаћих и међународних награда.

Посебно је срећан што му је хоби и омиљен посао. Младим уметницима поручује: „Прво мисли, па мисли, па мисли, мисли и мисли, тек онда цртај!"

Душко Петричић има два сина и ћерку који су већ одрасли. Постао је и деда. Живи у Београду.

------

Мала библиотека је објавила играну књигу "Никола Тесла: Прича о дјетињству", првобитно у облику електронске сликовнице, и на данашњој страници у облику игране, прочитане, књиге. Та књига - сликовница, дипломски рад Душана Петричића, објављена је у сарадњи са писцем Душком Радовићем. Основа приче је писмо које је Никола Тесла пред крај живота написао једном детету. Мала библиотека сматра да је то најлепша сликовница на српском језику и уједно најлепша књига о Николи Тесли. Топло је препоручујемо.